Gidrociklon

(od greč. hydor – voda i kyklon – kružaŝijsâ, vraŝaûŝijsâ * a. hidrociklon; n. Hydrozyklone, Wasserzyklone; f. hydrocyclone; i. hidrociclon) – aparat za razdvajanje u tečnom srednjem zernistim materijalima, različaûŝihsâ plotnostʹû ili krupnostʹû sostavlâûŝih čestica. G. primjenjujut: za klasifikovanje materijala po krupnosti (klasifikatory); otdeleniâ izbytka vody i šlamov ot zernistogo materijala (sgustiteli); obogaŝeniâ p. i. po plotnosti, v t.č. u tâželyh židkostâh ili utâželënnyh tonkozernistyh mineralnyh suspenzija (separatori); očistki židkosti od tvërdih čestica (osvetlitelja). Vpervye G. korišteni u 1939. na ugleobogatit. f-ke u Nizozemskoj, u SSSR – u nač. 50-h gg. Zahvaljujući složenoj konstrukciji, malim dimenzijama, jednostavnoj upotrebi i visokoj efikasnosti G. nahodât širokoe primenenie v razl. oblasti prom-sti, v t.č. u kvalitetnim klasifikatorima i separatorima u gornorudnoj, kao osvetlitelji u njemu. i neftehim. prom-sti, gidrometalurgii. V poslednjem kačestve G. koriste i za regeneraciju i čišćenje glinistog rastvora iz vyburenih porody (u procesu burenije nafte i gazovog skvažina), kao i u tehnol. operaciâh, svâzannyh s ékspluataciej neft. skvažin i s vnutripromyslovym sborom i transportom nefti.
Gidrociklon: 1 – koničeskaâ čast; 2 – cilindričeskaâ čast; 3 – pitaûŝij patrubok; 4 – patrubok razgruzki tonkozernistyh frakcija, razžiženih, ryhlyh materijala i očiŝennoj tečnosti pri osvjetljenju (sliva); 5 –
Gidrociklon: 1 – koničeskaâ čast; 2 – cilindričeskaâ čast; 3 – pitaûŝij patrubok; 4 – patrubok razgruzki tonkozernistyh frakcija, razžiženih, ryhlyh materijala i očiŝennoj tečnosti pri osvjetljenju (sliva); 5 – dijafragma (kryška); 6 – patrubok razgruzki grubozernistyh, sguŝënnyh ili tâžëlyh frakcija (peskov).
V zavisimosti ot davleniâ na vhode različaût napornye G. – izbytočnoe davlenie na vhode sv. 100 kPa, niskonaporni – manje od 100 kPa i vakuumski – pritisak na ulazu manje atmosferskog. G. (ris.) sastoji se od korotko cilindričnog (vernjeg) dijela s patrubkom za tangencijalnu vvodnu pulpu (po kasatelnoj površini cilindra) i konične (niže) dijelove s otverstijem u vrhove konusa za razvlačenje peskova (grubozernistoj, sguŝënoj ili tâžovoj frakciji pulpy).
Ugol konusnosti za klasifikovanje i ugaonost 10-20°, osvjetljenja 10-20°, obogaćivanja u tâželnoj suspenziji 30-45°, ogibljenja u vodi 90-120°. Verh. deo cilindra zakryvaetsâ kryškom, u centre k-roj ustanovlen slivnoj patrubok, služi za razvlačenje tonkozernistogo, razžižennogo, manje plotnog, nego ishodna pulʹpa, materijal.
Tangencijalni vvod ishodne pulpe i oseva razgruzka proizvoda podele privode na vraŝeniû pulʹpy, osovinu i radijalnu premeštaju njenu od stenok aparata do slivnog i razgruzočnog otverstija. Vraŝaûŝijsâ potok v G. imeet nesk. zon: vnešnû (pristennuû) – nishodâŝuû; vnutrennûû – voshodâŝuû; srednûû – cirkulâcionnuû, zanimaûŝuû osn. obʺëm G. Više tâželye i krupne tvërdye čestice, postupaju sa ishodnom pulʹpojom, otbrasuju se centralnobežnom silom u unutrašnjosti. poverhnost cilindra i vlekaûtsâ vraŝaûŝimisâ nishodâm potokom uniz. Pod dejstvom radijalnog sastavljajućeg potoka (od stenoka do centra) i turbulentnog karaktera njegovog kretanja laganog i mekog zrna unosi se u unutrašnjost. zonu. Častʹ opuskaûŝegosâ vniz pristennogo vihrevog potoka u niž. zone konusa povračaet vverh, formiruâ sliv.
V razliku ot napornyh, vakuum-G. postavlja se na svasyvaûŝej linii nasosa i radi za sčët sozdavaemog na ego priëme vakuuma. Dlâ otdeleniâ otseparir. časti pulʹpy on snabžaetsâ dopunit. ustrojstvom (obično gidroélevatorom), stvarajući perepad razrâženiâ za ego peskovym otverstiem. Ustanovka G. na svasyvaûŝej linii nasosa isključuje mogućnost upadanja u njega tvërdih čestica, što predokreće abrazivni iznos radnih organa nasosa. Kako pravilo, svaki nasos snabžën individualʹnym G. V râde slučajeva G. obʺedinâûtsâ v batarei po paralelʹnomu ili posledovat. principu. Reguliranje režima rada pri izmjeni kvaliteta i kol-va ishodnog materijala proizvodi se pomoću promjene prečnika peskovnog otverstija putëma njegovog dijafragmiranja (automatski) ili smene samih peskovih nasadka (vrčnu). Dlâ borʹby s abrazivnim iznosom nek-rye tipy G. iznutra futeruju se iznosostojkim materijalima (kamennoe litʹë, rezina, poliuretan, vulkanol i t.d.). Naibolee iznašivaemaâ častʹ G. – peskovaâ nasadka – izgotovlâetsâ iz karbidov metallov i metallokeramič. materijala.